Nastavak teksta Kosovskog boja.
По Троношком родослову (слабо поузданом иначе) султана су убила три Српска јунака и то Милош Обилић, Милан Топличанин и Иван Косанчић. Њих је Вук Бранковић покушао код кнеза да отпужи да спремају издају: "који говораше Лазару да Милош и Милан и Иван хоће да те издају, господине Лазаре, силу Амуратовој" (Троношки родослов). Да би доказали да нису издајници ова тројица јунака сутра прије битке крену код султана Мурата. Како се радило о крупним Српским личностима то се султан обрадовао мислећи да то они прелазе на његову страну. "А овај чим чу за долазак Милошев, брзо заповеди својим начелницима да дођу. И са почашћу уведоше к Мурату Милоша, с Миланом као преводиоцем. Надаше се Амурат да је Милош дошао да се покори власти његовој, или да извести о потчињавању свих Срба. А Милош, дошавши пред Амурата и приближивши се да му руку пољуби, истрже нож и прободе цара" (Троношки родослов). У покушају бега буду убијени Косанчић Иван и Милан Топлица, док Милоша Турци ухвате живог. Нису га одмах погубили већ су га довели пред султана који је умирао. Овај није хтео да се Милош одмах погуби већ нареди да битка започне да би се завршила док је он још у животу. За то време у Српском логору су приметили да недостају Милош Обилић и његови другови и то је био моменат када су сви помислили да су ова тројица прешли на Турску страну. Наравно да су сва срца клонула.
Сам почетни ток битке је ишао у Српску корист, али док је кнез мењао коња његова војска је помислила да је он погинуо и започне бекство. На крају је и кнез морао да бежи. При повлачењу, упадне му коњ у неки ров где га Турци коначно ухвате жива. Одмах га приведу ка султану Мурату који је умирао и ту је кнез могао да види заробљеног Милоша и смртно рањеног султана. Тада је и схватио шта се све десило. Недуго потом нареди султан да се погубе кнез и Милош, а затим и он умре. "И на заповест Амуратову Лазару одсекоше свету главу, такође и Милошу" (Троношки родослов). Иако је мала вероватност у поузданост овога родослова, ово је у сваком случају лепа легенда која заслужује да буде испричана.
Vidovdan na Kosovu
Четврти део
Pre skupa na Gazimestanu mitropolit Amfilohije i episkopi SPC-a Artemije, Filaret i Teodosije služili su u nedelju ujutru liturgiju u manastiru Gračanica. Mitropolit Amfilohiji je u svojoj besedi istakao da je „danas Kosovo glava Lazareva, a Srbija njegovo telo".
- Svako ko hoće da odvoji Kosovo od Srbije vrši isti zločin koji je izvršio turski sultan Murat 1389. godine na Kosovu. Nema zemaljske i nebeske sile koja bi mogla i smela da odvoji glavu od tela, odnosno Kosovo od Srbije - rekao je Amfilohije.
Vidovdan je proslavljen i širom Srbije. U Ljubiću kod Čačka nastavljen je Vidovdanski sabor kod spomenika Tanasku Rajiću. Parastosom poginulima u Kosovskoj bici Vidovdan je obeležen u Jagodini, a i u Beogradu su liturgije održane u crkvi svetog kneza Lazara na Zvezdari i u crkvi svetog Marka. Povodom Vidovdana sinoć je prvi put u kripti Spomen-hrama Svetog Save održan koncert duhovne muzike. Vidovdan je za Srbe i dan žalosti, pa je naš narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.